Slavili su Sretenjski ustav i državnost oni koji na dnevnom nivou krše i ustav i zakone, preskaču institucije veštije nego svojevremeno Sergej Bubka lestvicu…

Elem, na toj proslavi i odi precima čije smo nade potpuno izneverili, delilo se i neko ordenje. Tračak slave je tako pao i na velikog medicinskog pregaoca Đajića. Za šta je konkretno on dobio orden, niko ne zna, ali računamo da znaju oni koji su mu priznanje i uručili.

Narodna dosetka kaže da si odande odakle ti je žena. Ali, ono što važi za običan narod ne važi za glavnog Baju koji je izgleda odande odakle mu je vila. Odavno je primećeno da se u Beograd uzda i od Vučića prepisuje. Što ovaj tamo uradi, brže-bolje Baja ovde prenese. Tako je i ovde nedelja počela proslavom praznika u Srbiji.

Prošle nedelje nije bilo lako ni onima koji ikakvu partijsku težinu imaju i iole značajniju funkciju zauzimaju. Oni su se o našem trošku i pod velom kao nekih službenih poslova, otisnuli na put, jal’ u Srebrenicu, jal’ u Doboj, kako bi popravili šanse svoga grla u izbornoj trci.

Jedni su sa kandidatima pričali o prodaji malina, dok su drugi hvalili Doboj i njegov razvoj toliko da je neupućeni gledalac i slušalac mogao da pomisli da je upravo taj grad na Mars lansirao rover da ispita ima li života na krateru Jezero. Naša vlast, logično je, ne bi trošila vreme na ispitivanja mogućnosti života u opštini Jezero, a ni u ostalim sličnim, jerbo je odavno zaključila da je ovde život i doslovno čudo s obzirom na plate i na cene koje kao neprimetno, ali ne i neosetno, rastu. Stoga nije rada da gleda u zemlju, lakše je zagledati se u Mars ili, makar, u prošlost.

A kad već prebiramo po prošlosti, lako je da u prvi plan stavimo epizodu gde smo stradali, kako bi narodu dali do znanja da je dobro što smo ikako živi kakvim smo neprijateljima okruženi. Oni koji su išli u školu, podrobna znanja o stradanju već imaju. A ono što ne znaju, mogu da pročitaju. No, kako je ovo carstvo onih koji su bežali sa časova, pa im stoga ni čitanje nije blisko, Baja je najavio ciklus filmova.

Da smo u 21. veku, bilo bi normalno da istorija da svoj sud, i na osnovu podataka i dokumenata, ispriča priču o tom vremenu.

Ali, kad politici treba, posebno ovoj feudalnoj, politika će se postarati da stvori, ne samo film, nego i filmadžije i istoričare. Para će se za to naći, makar morali svakog policajca staviti da iza trna vreba mučenog vozača koji nema rezervnu svećicu ili, ne daj bože, signalni prsluk.

Kad smo kod signala, ovog puta božijeg, prošle sedmice je izabran patrijarh SPC. Kako stvari stoje, Porfiriju neće biti lako jer je neminovno da nekome bude razočarenje. Bude li sledio božiju reč, razočaraće samozvane bogove na zemlji. Bude li kao i do sada, razočaraće pravednike. Ono što je sigurno da crkveni velikodostojnici proteklih decenija nisu razočarali dilere automobila. Njih, doduše, nisu razočarali ni oni koji ovde izigravaju bogove. Pa su pre nekoliko dana odlučili da, recimo, MIP mora da kupuje višu srednju klasu jerbo je to njihov nivo. Oni koji ih plaćaju su sebe odavno deklasirali, pa se i ne bune.

A jedna klasa, prava veličina, je prošlog petka napustila ovaj tužni predeo. Na trenutak se učinilo da finih i kulturnih ima više. A onda su divlji opet podigli larmu i postalo je jasno da će uvek biti glasniji.

Biće da nije problem u onima koji vladaju, primetio je panonski mornar. Problem je u ljudima koji dopuste da se tako lako njima vlada.

Milanka Kovačević